Suhe grane

Kad kukavica sleti

na suhu granu,

još ne razlistalo stablo,

   kažu, bit će sušna godina.

Al´, opet, proljeće

   je stiglo, suzdržano

i s njim tisuće bezobzirnih ptica

- u svakoj suhoći

nitko se naizgled

ne obazire na te.

   U tebi raste žednja

i tad izbija korijen

            vascjelog zelenila.

Jastreb

Jastreb gore leti

       rosno mu je perje;

z krilima brodi

       podli zdeno morje.

Nebo se bržem spušča,

       oblake je poleglo.

       Z ognjem stihim

       v sanju nas je delo.

Al mertvi još nismo.

       Dešč nam navek preti.

Nit plačemo nit se smejemo,

sem nam duša sunce prati:

                        sak treba svojim putem

                        črez kmicu projti z listjem.

Ruke

Sklopljene ruke uvis pružene

prema olujnom nebu

propinju se pred prijetnjom.

Pod njima se rastvaraju krovovi

iz kojih se nijema čežnja uzdiže.

Na njih slijeće gugutava čeljad,

naivna, al´ ne i glupa,

pred opasnošću

iz koje šutljiva svjetlost

baca svoje koplje pomirenja.

Prinose prste svoje

u bokove probodenih oblaka

- da njihov krvavi dažd

spere stakleno plavilo s naših lica.

Zavjesa

Ljetno sunce kopni

ulična lampa se

kao anđeo čuvar javlja

vjetar je kroz prozor

pokušao ukrasti zavjesu

- s tebe oteti haljinu.

Vidim kako leluja

netaknuta koprena

na ulazu u hram

- mami svojim pjevom

ja hoću biti s tobom

u sumraku našeg doma

daleko od rđave gradske tame

- u noći u kojoj dašak

cjeliva moje grudi.

Voda

Moja koža se sjeća

svakog udarca rukom

i tvrdoglavo pamti

svaki pogodak kamenom.

Prima u se boli, duboko

preobražava sve vidljivo

što tada

            postaje skrovito.

Mostovi meni nisu zapreka,

ljepota je moja kao oblak rose

- ja sam jedno sa svojim

blatnjavim tijelom

dušom koju sunčeve zrake mrse.

Moji putovi su ishod

junačkog nadimanja grudi

i zagonetnog širenja srca

- ja sam smaragdni plamen

koji nakon boja smiraj nalazi

pokraj povijenih  vrba.

Tramvaj 13

Stekli je veter v tramvaj vušel.
Požuril je, ni se mogel ščekati
    da rulja zijde
    pak je med njimi
kak Jezuš prešel
- mam je čez vrata preletel
    z par listov,
i v gužvi nestal,
     za videti ga više ni:

sam je od njega
par kapli ostalo
i mrzli kušlec za vratom.

Otoki

Morje se skrilo za solnce

Božeg dragi je zdavna

srditost z svojega lica slekel

v zelenoj se nevinosti pokazal

- bregi kak deca vu vodi stojiju:

Ajčimo spokojni

            pod senom otoka hrastja i bukvi

- zmislim se v snu grojzdja z dna morja.

I paruni smo bez brodof,

v daču smo bez krivnje ili zasluge

ruke i oči dobili.

I z kravu i konjem

kokošima i pajcekom

čmelama i skakavcima

paprikom i paradajzom

krastavcima i tikvama

šipkom i maslačkom

motikama i sekirama

traktorom i čekićem

z frezom i beciklima

- čez samo serdce -

celi je narod

stupil v Savez.